UVOD
Stomatološke protetske nadoknade kao što su mostovi,
krunice ili inleji koriste se za restauraciju zuba pacijenata
već više od sto godina, a i danas se, uglavnom, izrađuju
po tradicionalnoj tehnici manuelne izrade na gipsanim
modelima, te je za modeliranje i nalnu obradu ovih nad-
oknada potrebna visoka stručnost, iskustvo i poznavanje
tehnike rada. Danas u eri razvijene informatike i drugih
sosticiranih tehnologija, brojni kompjuterizovani sistemi
pružaju terapeutu značajnu stručno-tehničku pomoć, neo-
phodnu za brzu, ekasnu i kvalitetnu izradu implantološko-
protetske nadoknade
1
. Moderni terapeuti su u mogućnosti
da za vrlo kratko vreme izrade kompjuterskim putem zubnu
nadoknadu čiji je kvalitet bolji od tradiciocionalnog načina
izrade. Posebna pogodnost kod kompjuterizovanog pris-
tupa, kako za terapeuta tako i za pacijenta, je mogućnost
adekvatne implantološke procene u smislu izbegavanja
mogućih i čestih komplikacija čije nastajanje u mnogome
kompromituje celu nadoknadu, ali i pogodnost estetstke
simulacije, čime se vizuelni dojam čini što boljim, a nad-
oknada što prirodnijom. U budućnosti se očekuje još veći
progres na ovom polju, naročito usled ubrzanog razvoja
telekomunikacija, a posebna su očekivanja od telekonsul-
tacija u planiranju i samoj ugradnji implantata, suprastruk-
ture i protetske nadoknade
2
. Trenutno dostupne tehnologije
omogućavaju transfer podataka za planiranje preko Inter-
neta, pa je tako moguća i saradnja eksperata u različitim
centrima u cilju istovremenog zajedničkog planiranja za-
hvata. Kompjuterski pomagano dizajniranje i kompjut-
erski pomagana proizvodnja se već više od jedne decenije
koriste u restaurativnoj stomatologiji, a u poslednje vreme
se posebno šire u implantatnoj stomatologiji pre svega kroz
izradu hirurških šablona, abutmenta, suprastruktura i k-
sne protetske nadoknade. Oni pružaju bržu izradu protetske
nadoknade u toku jedne posete pacijenta, bez potrebe za
probom iste, uz istovremeno poboljšanje preciznosti izrade
i naleganja materijala od koje je nadoknada izrađena
3
. Ceo
terapeutski tretman se snima i skladišti u digitalnom obliku
formata standardnih dentalnih fotograja i komprimiranih
kompjuterskih video zapisa. Konačno se vrši i informaciona
obrada podataka o dijagnozi, planu, i postupku terapije, kao
i unos u kompjuterizovan evidencioni sistem elektronskih
stomatoloških kartona pacijenata, a potom i automatsko
planiranje i obaveštavanje pacijenta putem sistema kratkih
poruka u vezi sledeće kontrolne posete vezane za postopera-
tivni period i period oporavka.
DIGITALNA 2D RADIOGRAFIJA I
SOFTVERSKA PODRŠKA
Pojava digitalne dvodimenzionalne (2D) radiograje je
označila prekretnicu u dijagnostici i planiranju terapije den-
talnim implantatima. Glavne prednosti digitalne 2D radio-
graje u odnosu na konvencionalnu stomatološku radiograf-
iju je, pre svega značajno smanjena doza zračenja pacijenta,
kvalitetniji snimak i format snimka dostupan na kompjute-
ru kao čitljivi image objekat, koji je moguće analizirati kroz
specijalizovane soverske aplikacije. Kompjuterska analiza
ovog image objekta pokazuje ključne dijagnostičke osnove
za kvalitetno planiranje terapije dentalnim implantatima jer
daje operatoru preciznije odnose ciljane lokacije implan-
tata i susednih struktura i omogućuje inicijalnu procenu
broja implantata, njihovog oblika, dimenzije i položaja. Iako
dosta naprednija, digitalna tehnika u dve dimenzije ima
negativnu stranu koja se manifestuje distorzijom snimka
čije se vrednosti obično kreću oko 25%
4
. Distorzija snimka,
kao i česta linearna uvećanja ili smanjenja, jesu esencijalni
parametri koje kompjuterske aplikacije moraju uzeti u obzir
prilikom vršenja analitičkih postupaka i procesa merenja
anatomskih struktura od interesa za planiranje implantno-
protetske terapije. Ovi soveri vrše dekodiranje sirovog
image fajla primljenog iz komprimatora at panela radioto-
mografskog uređaja, čitajući informacije iz zaglavlja fajla i
postavljajući zoom parametar za uračunavanje u kalkulacije
koje će biti zahtevane od strane korisnika
5
. Kada korisnik
markira početnu i krajnju tačku distance u ravni, pritom
označavajući mišem piksele na ekranu, sofveri računaju
rastojanje na bazi pitagorine teoreme pravouglog trougla i
uključenih faktora korekcije (Slika 1).
strana / page 151
PREGLEDNI ČLANAK / REVIEW ARTICLE
Comments to this Manuals