Postoperativni period kod pacijenta je prošao bez oto-
ka uz bolove slabog intenziteta prvog dana postoperativno.
Kontrolni pregledi su rađeni na dve nedelje naredna tri mes-
eca.
Nakon tri meseca uradili smo kontrolni rtg snimak na
kojem nije bilo vidljivih znakova resorpcije kosti, a izvršili
smo i merenje stabilnosti implantata ponovo “ostell mentor”
aparatom. Utvrdili smo da su vrednosti u blagom porastu u
odnosu na vrednosti dobijene merenjem primarne stabil-
nosti. Postavili smo gingivoformere na prethodno otkrivene
implantate (Slika 6).
Slika 6 - Postavljanje gingivoformera
Gingivoformeri su stajali dve nedelje, a u međuvremenu
smo uradili korekciju niskog pripoja plike u regiji zuba 15,
jer je svojom vučom u funkciji mogla da ugrozi pripoj epi-
tela oko implantata.
Zatim je uzet otisak metodom zatvorene kašike i u labo-
ratoriji izrađen denitivni ksni protetski rad. Kao nosači za
bočne mostove su upotrebljena 3 abatmenta 0° nagiba i abat-
ment od 15° nagiba u regiji zuba 23.
Terminalna bezubost obostrano je rešena implantat-
no nošenim mostovima, dok je u frontu urađen dentalno
nošeni most 12 – 22, čime je pacijentu u potpunosti protetski
rehabilitovana gornja vilica (Slika 7).
Slika 7 - Konačno izrađeno rešenje
Primena statičkog sistema planiranja u navigacionoj
implantologiji predstavlja jedan siguran i bezbedan pro-
ces, posebno kada imamo u vidu uključenu zonu bezbed-
nosti od 2mm i naročito je pogodna za primenu kod tzv.
graničnih slučajeva sa oskudnim dimenzijama koštanog
tkiva gde pacijenti nisu raspoloženi za invazivne intervencije
nadoknađivanja koštanog tegmenta koje zahtevaju produženi
postoperativni tretman. Takođe je jako olakšano samo plani-
ranje budućeg protetskog rada i rasporeda nosača mosta, što
je od izuzetnog značaja I za estetiku budućeg protetskog rada
što je pacijentima najčešće i imperativ. Naime ceo ovaj proces
se završava u računaru, sa komfornošću u vremenu analize i
planiranja uz mogućnost konsultacija. Za pacijenta je poseb-
no privlačna “ap-less” metoda sa lakim postoperativnim
tokom kao i izvesnošću inetrvencije i mogućnost preciznog
određivanja vrednosti rada koji će biti urađen.
Kao primećene nedostatke koje smo primetili u toku
primene sistema, naveli bi otežan rad u regiji molara
zbog same dužine borera i debljine stenta i nemogućnost
određivanja mesta postavljanja implantata u odnosu na pri-
pojnu i pokretnu gingivu, što je u našem slučaju zahtevalo
naknadnu korekciju niskog pripoja vestibularne plike.
Nesumnjivo je da je primena sve većeg broja ovih sistema
jedan značajan korak u tehnološkom napretku stomatologije
i stepenica u sve bržem progresu izvesnijih bezbednijih i sig-
urnijih multidisciplinarnih intervencija.
LITERATURA
1. Mihailović B, Miladinović M, Mladenović D, i sar.
Kompjuterizovana stomatologija. Obeležja, Beograd 2009.
2. Rossi R, Morales RS, Frascaria M, Benzi R, Squadrito N.
Planning implants in the esthetic zone using a new implant 3D
navigation system. Eur J Esthet Dent 2010; 5(2): 172-88.
3. Zheng G, Gu L, Wu Z, Huang Y, Kang L. e imple-
mentation of an integrated computer-aided system for dental
implantology. Conf Proc IEEE Eng Med Biol Soc 2008; 2008:
8-61.
4. Chen X, Lin Y, Wu Y, Wang C. Real-time motion track-
ing in image-guided oral implantology. Int J Med Robot 2008;
4(4):339-47.
5. Ruppin J, Popovic A, Strauss M, Spuntrup E, Steiner A,
Stoll C. Evaluation of the accuracy of three dierent comput-
eraided surgery systems in dental implantology: optical track-
ing vs. stereolithographic splint systems. Clin Oral Implants
Res 2008; 19(7): 709-16.
160 strana / page
PRIKAZ SLUČAJA / CASE REPORT
Comments to this Manuals